Раде од Сокола и Ашин-бег 0001    Вино пију до три побратима 0002    У планини под јелом зеленом: 0003    Једно бјеше од Сокола Раде, 0004    Друго побро Сава од Посавља, 0005    Треће Павле од Сријема равна; 0006    Шњима пије деведесет друга. 0007    Док се рујна напојише вина, 0008    Али вели од Сокола Раде: 0009    „Чујете л’ ме, до два побратима! 0010    „Љето прође, грозна зима дође, 0011    „Лист опаде, а гора остаде, 0012    „По гори се ходити не може; 0013    „Ђе ће који зимовати зиму? 0014    .Код кака ли главна пријатеља?” 0015    Ал’ му вели од Сријема Павле: 0016    „Побратиме, од Сокола Павле! 0017    „Ја ћу, брате, зимовати зиму 0018    „У Иригу граду бијеломе 0019    „Код мог брата Драшка капетана; 0020    „Јер сам седам зимовао зима, 0021    „И ову ћу зиму презимити; 0022    „Са мном хоће шесет мојих друга.” 0023    Вели Сава од равна Посавља: 0024    „Ев’ ћу и ја зимовати зиму 0025    „У Посављу код баба мојега, 0026    „У његову дубоку подруму; 0027    „Са мном хоће тридест мојих друга; 0028    „Но ти, побро, од Сокола Раде! 0029    „Ђе ћеш, брате, зимовати зиму? 0030    „Имаш кога од рода својега?” 0031    Вели Раде од Сокола града: 0032    „Чусте ли ме, до два побратима! 0033    „Ево немам никога од рода, 0034    „Но једнога Богом побратима, 0035    „У Соколу бега Ашин-бега, 0036    „Код њега сам, браћо, зимовао 0037    „Девет зима у девет година, 0038    „И десету хоћу зимовати; 0039    „Но чујете л’, до два побратима! 0040    „Каде, браћо, грозна зима проође, 0041    „Зима прође, Ђурђев данак дође, 0042    „Те се гора преођене листом, 0043    „А земљица травом и цвијетом, 0044    „И запоје тица шеврљуга 0045    „У питомој покрај Саве драчи, 0046    „А чује се на планини вуче 0047    „Опет, браћо, да се састанемо, 0048    „Ђе ћемо се данас растанути: 0049    „Тко не дође, браћо, на рочиште, 0050    „Чекајте га за неђељу дана; 0051    „Кога не би за неђељу дана, 0052    „Чекајте га за петнаест равно; 0053    „Тко не дође за петнаест дана, 0054    „Тражите га, браћо, на зимовник.” 0055    То рекоше, на ноге скочише, 0056    У б’јела се лица изљубише, 0057    Џевердане ушке загрлише, 0058    Оде сваки своме вилајету: 0059    Оде Павле ка Иригу граду, 0060    Шњиме оде шездесет хајдука; 0061    Сава оде ка равну Посављу, 0062    Шњиме оде тридесет хајдука; 0063    Раде оде ка Соколу граду, 0064    По акшаму у Сокола дође 0065    На авлију бега Ашин-бега; 0066    Куцну Раде халком на вратима, 0067    Бего бјеше на бијелој кули 0068    Са кадуном лег’о у душеке, 0069    Но кадуна бега пробудила, 0070    „Господару, бего Ашин-бего! 0071    „Неко куца халком на вратима, 0072    „Баш ка’ да је рука од хајдука, 0073    „Од хајдука, твога побратима, 0074    „Побратима, од Сокола Рада.” 0075    Бего скочи на ноге лагане, 0076    Те на кули отворио врата, 0077    Па се скиде низ бијелу кулу, 0078    Те авлији отворио врата, 0079    Срете Турчин Богом побратима, 0080    У б’јела се изљубише лица, 0081    Па за лако упиташе здравље, 0082    И одоше на бијелу кулу; 0083    И кадуна Рада сусретнула, 0084    Пољуби га у бијелу руку, 0085    И привати лака џевердана, 0086    Раде сједе на меке душеке, 0087    А кадуна донесе вечеру. 0088    Оде хајдук вечер’ вечерати, 0089    Уз вечеру ладно пити вино; 0090    Док се мало вином напојио, 0091    Па се оде хајдук распасиват’: 0092    Ев’ отпаса три ћемера злата, 0093    У свакоме по триста дуката, 0094    Два поклони Богом побратиму: 0095    „Нај то тебе, Богом побратиме! 0096    „Што ћеш мене зимус изранити.” 0097    Трећи себи под узглавље баци, 0098    Па се руком у доламу маши, 0099    Те извади три низа дуката, 0100    Поклони их Ашинбеговици: 0101    „Нај то тебе, моја мила снахо! 0102    „Одавно ти доходио нисам, 0103    „Ни понуда каких доносио.” 0104    И даде јој мрежу од бисера: 0105    „Нај то тебе, моја мила снахо! 0106    „Што ћеш мене зимус послужити 0107    „И опрати танке преоблаке.” 0108    Па доламу под узглавље баци, 0109    И остави два мача зелена, 0110    Оба Раде покрај себе баци. 0111    Хајдук бјеше трудан и уморан: 0112    Заспа Раде, као јагње младо, 0113    Покрај њега бего Ашин-бего. 0114    Но кадуна бега пробудила, 0115    Па је њему млада говорила: 0116    „Господару, бего Ашин-бего! 0117    „Слушај добро, што ћу говорити: 0118    „Сутра ће те прекорити Турци, 0119    „За што раниш из горе хајдука; 0120    „Но погуби побратима твога.” 0121    Превари се бего Ашин-бего, 0122    Те Радова мача доватио, 0123    Њиме закла Богом побратима, 0124    Заборави Турчин извадити 0125    Испод главе токе и доламу; 0126    Па он узе од Сокола Рада, 0127    Те га баци низ бијелу кулу, 0128    Нек га једу орли и гаврани. 0129    Тако стаде, не било за дуго, 0130    Зима прође, а прољеће дође, 0131    Те се гора преођеде листом, 0132    Црна земља травом и цвијетом, 0133    А пропоја тица шеврљуга 0134    У питомој покрај Саве драчи; 0135    Вуче викну у кршну Поцерју; 0136    Хајдуци се горе доватише 0137    И дођоше гори на рочиште: 0138    Први дође од Сријема Павле, 0139    Други дође Сава од Посавља, 0140    И са њима деведесет друга; 0141    Али нема од Сокола Рада; 0142    Чекаше га за петнаест дана, 0143    Па с’ одатле скупа подигоше, 0144    Те одоше ка Соколу граду 0145    На авлију бега Ашин-бега. 0146    Павле куцну халком на вратима, 0147    Бего бјеше на бијелој кули, 0148    Са кадуном вечер’ вечераше; 0149    Но кадуна бегу говорила: 0150    „Неко куца халком на вратима, 0151    „Но се сиђи низ бијелу кулу, 0152    „Те отвори на авлији врата.” 0153    Бего оде низ бијелу кулу, 0154    Те авлијнска отворио врата; 0155    Но се врло бего уплашио, 0156    Кад угледа двије харамбаше 0157    И са њима деведесет друга, 0158    Па побјеже уз бијелу кулу, 0159    Но му Павле не даде бјегати, 0160    У по куле њега уватио, 0161    Па га пита од Сријема Павле, 0162    „Што ли си се, бего, уплашио? 0163    „Та ев’ ми смо Радова дружина, 0164    „Па смо дошли да се састанемо; 0165    „Но води нас од Сокола Раду.” 0166    Али вели бего Ашин-бего: 0167    „Та Бога ми, двије харамбаше! 0168    „Давно је се Раде преставио, 0169    „О Савину усред зиме дану, 0170    „Ја сам онда Рада укопао, 0171    „И његово потрошио благо 0172    „Дијелећи кљасту и слијепу.” 0173    Вели Сава од равна Посавља: 0174    „Ако си му похарчио благо, 0175    „А камо му токе и долама, 0176    „И Радова два мача зелена?” 0177    Па потрже троструку канџију, 0178    Оде бити младу беговицу; 0179    Н окад булу добољело б’јеше, 0180    На чардаку отворила врата, 0181    Те изнесе рухо и оружје; 0182    Кад хајдуци виђеше доламу, 0183    Ја како је крвљу покапана, 0184    Уватише бега Ашин-бега, 0185    Сведоше га низ бијелу кулу 0186    У авлију међу млого друштво, 0187    Па г’ одоше сабљам’ дијелити, 0188    Исјекоше бега на комаде 0189    Осветише Богом побратима, 0190    И бегову кулу похараше, 0191    Па одоше здраво и весело.